CLDT dan 12: Našice (250) – Paulinovac (272): Krndija, odnosno sekcija A2 :)

Nakon lijepog druženja i spavanja pod krovom valjalo se spremiti. Željko je ostao s nama pa nas ujutro prevezeo do Našica. Prvo Matta i Branka. Za to sam vrijeme sušio svoj šator, a i malo smo pospremili.

Po dolasku u grad trebalo je obaviti kupnju za šest dana koliko smo procijenili da će nam trebati da prođemo prvu brdsku sekciju CLDT-a.

U gradu su nas dočekali Franjo i Željka, a uskoro je iz Osijeka došao i Romano koji je također odlučio s nama provesti dan. U kafić koji nam je poslužio kao baza došao je i Slavko donijevši mi imbus koji mi treba za kopču nosača foto aparata.

Dakle, sedmoro smo krenuli oko 10 sati.

Ubrzo smo se našli u šumi. Krndija je bila ispred nas.

Put nas je vodio preko Bedemgrada, srednjovjekovne utvrde.

Treba naviknuti noge na novi vid napora. Bilo je teško nositi mnogo hrane i koračati uzbrdo, ali nismo posustajali.

Porušeno stablo je dobro došla točka za odmor, podsjetilo me to na PCT i učestalo kunjanje po porušenim deblima.

Devastaciji šuma se, čini se, ne može pobjeći. Naišli smo na stotine porušenih stabala i ekipu koja bučnim, smrdljivim strojevima izvlači besplatnu sirovinu. Da, drvo je nažalost većini samo sirovina, a ne živo biće.

Došavši na Paulinovac odmah smo se upustili u hranjenje. Došao je i Hrvoje koji je donio hladna pića. Prije odlaska pala je i obavezna fotka.

Kasnije je došao i Matija i malo nas posnimio svojom foto opremom.

Povukli smo se u šatore već oko 21 sat i čim se zamračilo iz šume su počeli dopirati krici neke životinje. Lomljenje grančica i šuškanje po lišću se sve više približavalo. Evo, dok pišem radoznala životinja prilazi sve bliže, a u pozadini huče sova. Nadam se da ju ne privlači miris hrane. Noći u šumama su uvijek uzbudljive, no unatoč tome Matt u šatoru spava ko top 🙂