126. dan: Milja 1846 – Milja 1873: Naporan, ali bezbolan dan
28 listopada, 2016
128. dan: Milja 1902 – Milja 1923: Jezero do jezera
29 listopada, 2016
Probudio sam se u 5:15 i polako se spremio. Predamnom je bila opcija: PCT ruta ili Oregon Skyline ruta. Odlučio sam se za Skyline jer ima više vode i neznatno je kraća, a Home Stretch je odlučila da će nastaviti PCT-om. Pozdravili smo se i uskoro sam hitao prema Shelter Cove-u.
Čarobne, šumske zore…
Uskoro je došlo skretanje za Skyline i krenulo je spuštanje. Bijaše to lijepa hodnja, ali nekako sam dobio nove žuljeve na obje noge. Boli, ali idem, gazim. Kasnije sam shvatio odakle žuljevi – dan ranije sam prejako stisnuo tenisice i koža stopala se neprirodno savijala.
Jezero na kojem sam se želio okupati, ali je bilo toliko blatnjavo da sam u doticaju s vodom zaglibio u blato do koljena.
Tipična pauza za ručak.
Shelter Cove Resort
Nakon mnoštva jezera, oko 15:30 sam završio rutu od 22 milje i dokopao se resorta. Prekrasan je. Jedan od ljepših. Odmah sam popio pokoji sok i malo se odmorio, potom sam oprao rublje, istširao se i nešto pojeo. Uzeh i svoju kutiju iz trgovine. U prostoru za hikere sam zatekao podosta hikera: Fly By, Chilli Cheese Dog, Issy, Sprout, Sheperd, Real Irishman, Engeneere, a Taz je došao malo nakon mene. Kada se spustio sumrak pale su i neke pive. Real Irishman i ja smo naposlijetku krenuli spavati. Na putu do kamp spota neki su nas ribiči pozvali na pivo uz njihovu logorsku vatru. Pričali su nam ribičke, a mi njima hikerske priče. Potom smo se uputili na spavanje.
