123. dan: Christy’s Spring (1782) – Milja 1810: Prepreke i mile marker 1800
25 listopada, 2016
125. dan: Crater Lake NP, Mazama Store (1819) – Milja 1846: Crater Lake
28 listopada, 2016
Usprkos našim žarkim nadanjima noć je bila brutalno hladna. Ujutro nam se uopće nije dalo izvlačiti iz vreća. Kada smo se napokon iskobeljali pojavio se Action Jackson i Woodsmoke. Fino smo razgovarali dok smo se spremali. Inače, action Jackson je hiker koji je imao istu ozljedu kao i ja – tendonitis, upalu tetiva, no u puno gorem obliku, tako da je šepao cijelo vrijeme.
Krenuli smo oko 8:15 i bijaše jako teško. Umor! Nisam dobro spavao danima zbog velike hladnoće, tako da se umor akumulirao i bio sam posve iscrpljen. Hodajući prema Mazami naišao sam na nekoliko day hikera. Svi su se od reda zaustavili i ispitivali me o mom putovanju. Divili su se, a u meni je izostajao svaki osjećaj ikakvog postignuća. Samo sam se smješkao uz neizostavni: Thank you very much! Štoviše, emotivno mi je bilo teško.
Oko 11:45 sam došao u Mazamu. Rusty i ja smo prvo otišli na burger misleći da bi Jeff mogao biti tamo. dogovr je bio da se nađemo ovdje nakon što on vrati auto u Medford. Pojeli smo. Jefaa nije bilo pa smo se vratili do trgovine gdje sam podigao kutiju s hranom i svoj novi šator. Stigao je!!! Bijaše to veliko olakšanje!
Big Agnes Copper Spur UL2. Izvrstan šator s boljim učinkom u suhim situacijama.
Podružili smo se malo s hikerima, a kada smo vidjeli da je tu Home Stretch, Rustyeva velika simpatija, odlučili smo ostati…Kasnije sam platio wi-fi i čuo se s Jeffom. Nikako nije mogao uloviti autostop od Medforda do Crater Lake-a, pa je otišao u grad Sisters s autobusom. Dakle, ispred nas je.
Uskoro su u Mazamu došli i Taz, Mountain Goat, Woodsmoke, Eskimo….
Real Irishman, Rusty, Home Stretch i ja
Taz 🙂
Kada se skupilo još hikera zavrtilo se par rundi, a onda je netko povukao temu šumskog skrovišta od prije par dana i kako nije bilo piva unutra kada je većina hikera došla tamo. Da stvar bude gora Broken Toe i Neemor (dvojac s kojima smo počistili sklonište od piva) su svim hikerima razglasili da smo Rusty i ja popili sve sami! Sve su svalili na nas. Hikeri su bili “ljuti” pa smo im morali kupiti pokoje pivo 🙂 Eto, šaljivdžije su me opet došli glave 🙂
Kasnije sam otišao složiti šator prije nego li padne mrak i vratio sam se pred trgovinu da se družim. Nažalost, zaboravio sam naglavnu lampu, pa kada je pao mrak nisam mogao naći svoj šator. Vratio sam se i čekao nekoga da krene prema kampu jer se nije vidio prst pred nosom. Apsolutni mrak.
