105. dan: Milja 1422 – Milja 1453: Prvi 30 miler

Probudio sam se u 5 prilično rezolutan. Moram početi raditi više milja inače neću vidjeti Kanadu. Matt je spor i tvrdi da ne može brže. Ja pak smatram da može. Odlučio sam ići ispred njega i pustiti me da me lovi. Možda će ga to motivirati. 

U 5:45 sam bio na trailu. Jutarnja sporost je činila svoje. Uskoro me dostigao Barbie i Jeff. Predstavio sam Jeffu svoju ideju: 10 milja do doručka, 10 do ručka i 10 do večere. Svidjela mu se ideja. I on smatra da je Matt spor i da ga trebamo pogurati na ovaj način.

Dobro smo napredovali bez stanke i u 9:40 smo došli do desete milje. Tu smo doručkovali…..barem ja. Kada. se pojavio Jeff nije jeo. To se pokazalo kobnim po njegovih 30 milja. 

Već oko 15 sati smo bili na milji 17 tog dana. Morali smo napraviti pauzu za ručak jer je Jeff bio jako gladan. Pridružio nam se i Barbie. Krenuli smo dalje. Trebalo je prijeći zadnjih 13 milja. 

Krenuo sam rezolutno stavši tek da napunim vode. Došao je i Jeff. Potom smo se odvojili. Hodao sam dobrom brzinom. U daljini sam vidio oluju. Prvi ozbiljni oblaci od početka putovanja. Oluja se odvijala nad planinom imena Shasta. 

U 20:40 sam sa zadnjim zrakama sunca došao do kampa u tamnoj šumi. Tu je bio Woodsmoke. Jeff nije došao. 

A 30 milja…….to je 48 km. Jednom rječju – boli. Ako imate viška vremena i energije probajte othodati 48 km po planini 🙂